Primjerice, proučavanje povijesti ili pisanje poezije neki su od nevjerskih oblika duhovnosti. Biti duhovna osoba znači stavljati vječno, metafizičko i nematerijalno ispred prolaznog, svjetovnog i tvarnog.
Jedan dobro poznat slučaj je Mari Tod Linkoln koja je, žaleći zbog gubitka sina, organizovala seanse u Beloj kući na kojima je prisustvovao njen suprug, predsednik Abraham Linkoln. [20] Nalet duhovnosti tokom ovog vremena, a kasnije i tokom Prvog svetskog rata, bio je direktan odgovor na masovne žrtve na bojnom polju.
U ovom okruženju, spisi Emanuela Svedenborga (1688–1772) i učenje Franc Mesmer (1734–1815) pružaju primer onima koji žele direktno lično znanje o zagrobnom životu. Svedenborg, koji je tvrdio da komunicira sa duhovima dok je budan, opisao je strukturu svetog duha. Dve karakteristike njegovog pogleda posebno su odjeknule kod ranih spiritualista: prvo, da nema ni jednog Pakla ni jednog Neba, već niz viših i nižih nebesa i pakla; drugo, da su duhovi posrednici između Boga i ljudi, tako da ih božansko ponekad koristi kao sredstvo komunikacije.
Kako su često nervozne osobe koje su po prirodi dosta nestrpljive, najviše vole da o spiritualnim temama uče iz knjiga, a ne preko priča sa ljudima sličnog iskustva. Švajcarska, deo Grčke i Hrvatska su pod uplivom product, tako da ovi ljudi imaju snažnu potrebu za logikom i naučnim pristupom.
Pospremajte ormare. Isto tako i s osobama. Ako vam neko prijateljstvo više ne daje nikakvu povratnu energiju, to više nije prijateljstvo. Pravite mjesto za nova iskustva i nova prijateljstva.
Uprkos brojnih prevara, privlačnost spiritualizma bila je snažna. Istaknuti u redovima njenih pristalica bili su oni koji žale zbog smrti voljene osobe. Mnoge porodice tokom vremena Američkog građanskog rata videle su kako njihovi muškarci odlaze i više se ne vraćaju, a slike ratišta, proizvedene kroz novi medij fotografije, pokazale su da njihovi najmiliji nisu umrli ne samo u ogromnom broju, već i na užasne načine takođe.
Duhovnost (spiritualnost), u užem smislu, tiče se pitanja duha, ma kako se to moglo definisati; može obuhvatati vjeru u natprirodnu moć, kao što je to slučaj u religiji, no naglasak je na ličnom iskustvu. Isto tako može biti izraz višeg i složenijeg života, koji se razlikuje od obične čulnosti.
Budući da je duhovnost egzaktno i empirijski nemjerljiva, egzaktne nauke su na velikoj muci oko preciziranja i definisanja duhovnih pojmova. Kroz ljudsku misaonu istoriju, duhovnost je često stavljana kao protivteža racionalnosti i empiričnosti click here egzaktnih nauka.
„To je organizacija u kojoj imate pristalice gurua poreklom iz Indije sa određenim međunarodnim i korporativnim iskustvom", kaže za BBC na srpskom sociolog religije Milan Vukomanović.
Albert Ajnštajn je jednom rekao: „Ni jedan difficulty se ne može rešiti iz iste svesti koja ga je stvorila. Moramo naučiti da svet vidimo iz nove.“ , a čuveni Nikola tesla da: "Onog dana kada nauka počne proučavati nefizikalne (duhovne) pojave, u deset godina napredovaće više nego u svim vekovima svoje istorije". Suprotno popularnom mišljenju, duhovnost i nauka nisu u konkurenciji - a single su dve strane istog novčića.
Njegov prijatelj je imao mali studio iz kog je emitovao radijski method. Jednom prilikom ga je zamolio da mu bude gost u emisiji.
Stvar je u tome da budete prisutni sada i ovde, svesni sebe i svoje okoline. Ima li kraja našem duhovnom putovanju? Ima li on cilj? Biti duhovan je proces i konstantno putovanje. Biti duhovan ne znači stići do cilja, već biti stalno u balansu. Duhovnost znači stalno se vraćati suštinskim vrednostima. Ponekad, čak i spiritualni ljudi gube ravnotežu, kao i svi. Razlika je u tome što oni koji više rade na sebi, brže primaryćuju da gube balans i lakše i brže se u njega vraćaju. Biti duhovan ne znači stići nekuda, zauzeti i posedovati to stanje, te biti nedodirljiv od iskušenja, lekcija, uspona i padova života. To je neprekidni proces svesnosti trenutka, njegove suštine, mirno reagovanje sa težnjom ka spokoju, uz otvorenost za učenje i iskustva, uz odsustvo ograničenja ega.
Mnogima, to što postaju svesniji sebe i života, omogućava da komuniciraju i ponašaju se na način koji je manje reaktivan, manje štetan, kako prema drugima, tako i prema sebi. Dakle, postoje određene vrline koje povezane sa duhovnošću. Biti duhovan znači biti saosećajan, empatičan, nesebičan i otvorenog uma i srca. Ove vrline prirodno proizilaze iz introspekcije, jer na kraju zahtevaju visok nivo samospoznaje.
Čini se da je instinkt ka duhovnosti i spiritualnosti duboko United statesđen u ljude. Jednostavno, ne možemo, a da ne postavimo sebi ona „velika“ pitanja o smislu svega, a istraživanja pokazuju da čak i skeptici ne mogu da uguše u sebi osećaj da postoji nešto veće od fizičkog sveta koji vide.